Znanje i dobra iskustva leže svuda oko nas

Foto: Ivan Dinić / Štek House


U vermenu kada smo pričali o alternativnoj i pop kulturi u našem gradu, remek delo svetske kulturne baštine, čuvena crkva Notre Dame de Paris je gorela a jedna od naših gošći, novinarka Jelena Đorđević, nam je sasvim spontno pričala o svojim propuštenim prilikama da uradi intervjue sa umetnicima jer „ima vremena, biće“. „Ne pretpostavljajte da ima vremena, sve što želite i možete, uradite sada jer je upravo ovaj trenutak najsavršeniji za to.“

U ciklusu tribina o pop kulturi koju je organizovalo udruženje Štek House u sa radnji sa Klubom Feedback, 15. aprila gošće su bile Aleksandra Strahinjić, preduzetnica, jedna od članica B.A.U.K.-a i organizatorka festivala Bekstvo u prirodu, i Jelena Đorđević, voditeljka Banker radija. Sa njima smo u otvorenom razgovoru proćaskali o njihovim iskustvima u radu sa alternativnim umetnicima i umetnicama, o nekim novim počecima i o prožimanjima života, kulture i različitih mogućnosti.

“U vremenu apsolutne eklektike i u životu i u kulturi, ljudima koji se na Jugu Srbije bave stvaralaštvom najpotrebnije je ohrabrenje da uspeju u svom naumu, da se umrežavaju sa drugim dobrim ljudima i nastave dalje. Važno je sagledati kontekst života, i u svemu tome kulturu življenja, te ohrabiti ljude da se bave svojim kreativnim radom i stvaraju” na početku nam je rekla Aleksandra kao odgovor na pitanje šta je ona kao osoba koja je živela i živi na različitim lokacijama širom Evrope primetila da nedostaje našem gradu i ovdašnjim kreativcima. Sagledavajući upravo kulturu života u kojoj se i mi sami nalazimo, globalni je zaključak da živimo u sopstvenom mehuru i pod socijalnim staklenim zvonom. Upravo zato što smo odabrali da po nečemu budemo drugačiji, da se bavimo alternativnom kulturom i kulturom uopšte, u svoj svet pustamo slične ljude, sličnih interesovanja, pa tako i ne znamo puno “onih drugih” koji po nekima predstavljaju većinu. Za Jelenu je bitno što u svom svakodnevnom radu upoznaje istinski humane ljude, koji se humanitarnim radom bave iz nesebičnih razloga bez samopromocije, upoznaje sportiste, decu i mlade koji osvajaju medalje na evropskim i svetskim takmičenjima iz raznih disciplina i nauka. “Kada mi takvi ljudi budu gosti u emisiji, ja veruje da ima spasa za našu planetu.” 
Aleksandra Strahinić / Foto: Ivan Dinić
Takođe, ona nam je dalje rekla da pažljivo bire goste u studiju, kao i da sadržaj koji emituje mora da ima suštinu i značenje ljudima. “Radio traži osećanja, ljudsku priču. Zašto bi to bilo bitno slušaocu da u sadašnjem vremenu prepunom stimulacija i mogućnosti odvoji dva sata da bi prisustvovao nekom događaju.” Jedno od pitanja koje se nametnulo i večeras je odgovornost medija za kreiranje saržaja i njegovo plasiranje publici. Da li mediji treba da puštaju već postojeće ili da stvaraju komercijalne sadržaje. “Zbog prirode posla, ja moram da pratim formu radija, ali uvek ću u goste pozvati onog ko je kvalitetan, a ne onog ko je popularan. Postoji masa bendova koji imaju to nesto posebno i mogu da obogate kulturnu scenu Srbije.” Alternativna kultura nije samo ono što se vidi u glavnoj ulici ili u centru jednog grada, da bi došli do alternativne kulture treba zaći po ćoškovima. “Ne smatram da je u ona sama u ćošku, već da je danas ona možda malo tiša.”  

Foto: Ivan Dinić
Aleksandra je mišljenja da usko posmatramo pojam alternativne kulture i da se nepravedno vezujemo samo za muziku. “Za mene je alternativna kultura danas sveprisutna, i ja je vidim svuda oko nas. U kućama onih koji stvaraju, na ulici, pored keja gde su mladi, u grafitima, stripu.. Od nas zavisi kako ćemo tu kulturu shvatiti i svrstati, a ono što je jedino bitno je autentičnost.” Mladi smo onoliko koliko produkujemo i stvaramo. Problematicno je svrstavati nešto kao samo alternativno ili popularno, u današnjem svetu je sve pomešano i upleteno u životni i medijski prostor. Više nema distinkcije koja je postojala ranije da je popularna kultura tzv. “dobra”, a da je alternativna ona koja je “loša”. Pričajući o ličnim iskustvima u radu u kulturi, kao osoba zadužena za odnose s javnošću niškog Studentskog kulturnog centra, govorila nam je o potrebi da se probiju i razbiju barijere koje smo možda i sami sebi nametnuli i napominje da sve što radimo mora imati svoju suštinu.  Išla sam i gostovala u medijima i emisijama u kojima (SKC) nikada nismo bili. Izvodili smo sadržaje u prostorima gde nikada nije izveden. Veoma je važno ispričati priču ljudima i tom pričom pogoditi pravu emociju kod ljudi kojom ćete ih pozvati da Vam se pridruže.” Aleksandra nastavlja da sa razvojem tehnologije rastu i mogućnosti prezentovanja i promocije stvaralaštva javnosti. U današnjem multimedijalnom svetu svaka priča ima svoj način da se izrazi, bilo preko društvenih mreža ili YouTube kanala. Onaj ko je zaista autentičan, može pronaći svoj put ka slušaocima, bitno je da se priča lepo upakuje i plasira. “Gde postoji volja ne treba odsutati od stvaranja.” Od medija očekuje da prepoznaju dobre price i prezentuju dobre sadržaje, a upravo su mediji ti koji kreiraju stvarnost oko nas i šta će biti javni sadržaj. “Urednici programa su odgovorni za sadržaje koje kreiraju, a najveća odgovornost je prepoznati dobro i kvalitetno, i uperiti reflektore u tom pravcu.“ Aleksandra se kritički osvrnula i na nedostatak kritike u medijima kao koncepta formiranja kritičke svesti upravo kod mladih. “Potrebno je da neko ko se razume u kulturu kontinuirano prati i kritički se osvrne na kulturna dešavanja u ovom gradu, da ukaže zašto je nešto vredno, šta je dobro a šta lose i te informacije plasira javnosti”
 
Foto: Ivan Dinić
Kao primere dobre prakse u našem gradu, Aleksandra je spomenula produkciju Propeler, kao i nastanak i razvoj festivala Bekstvo u prirodu. Od većih projekata trenutno aktuelnih tu je Rok kamp za devojčice, kao i program Kreativno mentorstvo koji se zalaže za osnaživanje kreativaca da istraju u svojim idejama. “Treba da se odvažimo da je OK da nešto ne znamo, i da je OK da pitamo sve što ne znamo. Znanje i dobra iskustva leže svuda oko nas, a oko nas se i nalaze (dobri) ljudi koji znaju upravo ono što mi ne znamo. Pitajte. Sve što vas zanima vi pitajte!”
Foto: Ivan Dinić

Novinar Boban Kocev, moderator i ove tribine, za kraj je postavio pitanje našim gošćama šta su tačno danas uradile i na čemu rade za promociju alternativne kulture.
Aleksandra nam je dala odgovor u duhu prave mentorke: “Ovde sam na ovoj tribini. Ja hoću da pomognem u čemu god mogu. Prošle godine smo razvijali brend Ebony and Ivory, ove mogu raditi i na razvijanju ideja, i kao biznis mentor. Gde god da nas put navede, današnji mediji su medijumi koji nam omogućavaju da radimo iz različitih strana sveta.” Jelena je dodala dozu altruizma u sva naša izlaganja i na divan način nas podsetila da smo tu jedni za druge “Ja se samo nadam da sam barem nekome dala inspiraciju da bude radoznao, da se trudi i istražuje. Pozivam sve vas da podržite svoje rođake koji se trude da u nečemu uspeju, da odete na komšijin koncert i platite kartu, da od svoje drugarice kupite hand-made nakit koji pravi. Samo tako što ćete vi danas podržati nekoga, oni će dalje podržati druge.

Piše: Marija Beka Rašić
Foto: Ivan Dinić


Коментари

  1. The Most Iconic Video Slots On The Planet - Jancasino
    The most iconic video slot communitykhabar is the 7,800-calibre jancasino.com slot https://febcasino.com/review/merit-casino/ machine called wooricasinos.info Sweet Bonanza. This slot machine was poormansguidetocasinogambling.com developed in 2011, developed in the same studio by

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови